уторак, 24. мај 2011.

Кога ће наш "примус" поставити за патријарха?

На које православне вјернике мисли овај наш "помиритељ" када препоручује да православни вјерници треба да се уједине? Ја знам за православне вјернике Митрополије црногорско приморске који се ни од кога нијесу одвајали нити дијелили, и за једну групицу рашчињених свештеника, изопштених из православља, који су око себе окупили групицу атеиста и агностика, црногорских националиста (фашиста), људи које вјера интересује колико мене лањски снијег, а којима је најмањи заједнички именилац антисрпска хистерија. И то групице која има сву наклоност нашег "месије" и његове бирократије. Али ипак не може да створи око себе критичну масу, а што је горе по њих, сваким даном је све мања и мања.

У овако мало ријечи је "примус" успио да угура оволико глупости. Они наводно не могу да се баве питањем цркве јер су демократска и грађанска партија, па ће, молићу лијепо, то да препусте својим члановима, а они ће бити "снажан импулс" за уједињење и помирење. Како рече данас за један београдски лист Мишко Вуковић, тумач свих глупости које ДПС избацује (и нажалост продаје годинама нама наивнима, као муда за бубреге) па и ове, чланство треба да убиједи своје попове да уједине православни живаљ у Црној Гори. Јер та "православна располућеност" много штети мултиетничкој и мултиконфесионалној Црној Гори. Само што мени овдје није јасно о каквој располућености се овдје ради када на једаној страни имамо 99% православаца који су припадници Митрополије, а на другој страни 1% вјерника који подржавају Мираша и његову дружину. Може се рећи да је Црна Гора подијељена по многим питањима, али по питању цркве није. И то мало ових других су изузетак који само потврђује правило. Или наш ДПС покушава да подигне рејтинг Мирашу и Стеву тако што ће предлагањем некакве приче о уједињењу њима фиктивно дати некакву тежину и снагу у коју ни они сами не вјерују. Односно, добро знају да је немају.

Мени овај предлог личи на причу да онај ко је стабилан и јак треба да се уједини са НИКИМ да би био јачи. Да не повјерујеш. Скоро па да самом себи поставим питање "Јебете ли нас то поново браћо из ДПС-а у здрав мозак"?

А причу о уједињењу и помирењу нам пласирају они који су нас толико завадили и подијелили да више брат са братом у Црној Гори не говори. Подијелили су нас по националном питању (док они нијесу узели ствар у своје руке број србомрзаца у Црној Гори је био занемарљив), по питању језика измишљајући и уводећи црногорски језик, правећи у православном свијету НВО ЦПЦ (основали је они на Цетињу 2000. године, иако је била идејни пројекат Либералног савеза), на Мила и Момира, на борце за независну Црну Гору и оне који су за заједницу за Србијом, и ко зна какве подјеле. Они који системом подјела владају преко двадесет година одједном хоће да мире. Оволика количина лицејерства на малом простору одавно није виђена.

И још се савјетује њиховим члановима - православним вјерницима да са својим "поповима" праве цркву која ће да ради у интересу државе Грне Горе и Црногораца. То би онда била црква која би окупљала Црногорце, а Срби ако хоће могу да јој припадају, а ако неће не морају. Грађански, нема шта. И обавезно у интересу државе, као да Митрополија ради нешто што је противуставно или противзаконито у Црној Гори. Њој то сада и не може бити јер је у сваком тренутку контролишу стотине ловаца, који једва чекају да неко из Митрополије нешто погријеши, па да одмах крену у хајку. Ово нашим "помиритељима" изгледа није довољно да Срби буду дежурни кривци - непријатељи државе, већ том корпусу непријатеља треба отворено прикључити и Митрополију. А ту је и сакривена порука Црногорцима, члановима ДПС-а који поштују Митрополију црногорско приморску да "дружећи се са непријатељима државе и сами можете постати непријатељи или бити злоупотријебљени". Или можда ови из ДПС-а сматрају да стотине подигнутих и обновљених храмова по Црној Гори у задњих двадесетак година нијесу у интересу Црне Горе и њеног народа? Заправо, њих баш брига за народне и државне интересе. Важни су им само лични и партијски. А Митрополија се ту не уклапа.



Митрополија, кажу, јесте аутономна, али јој је ипак централа ван Црне Горе. Као да то исто не важи за католике и муслимане организације које су у Црној Гори? Или можда наш "месија" предложи да се Надбискуп барски и бискуп которски уједине и уз то одвоје од Папе. Све у интересу државе Црне Горе.


Није ова идеја о издвајању Митрополије из Српске православне цркве нова. Још је покојни Драган Кујовић прије петнаестак година предлагао митрополиту Амфилохију да одвоји Митрополију црногорско приморску и еперхију Будимљанско никшићку и да он буде патријарх. Подршка ДПС-аби била стопостотна. Наравно, Амфилохије се на такав бисер само насмијао, као и овај пут.

Једна ствар ми је у свој овој причи остала нејасна. Кога ће наш "примус" поставити за патријарха? Можда себе или Светозара Маровића. Онако чистима и неукаљанима би звање патријарха таман пристајало!

Раде Божовић, Пг

петак, 20. мај 2011.

Утјеривање црногорства



«Увјерени смо да је то наша (мултикултуралност) велика компаративна предност. Подјеле не погодују стабилности. Једна од тих подјела је она унутар дијела православних вјерника у Црној Гори, необична подјела, рекао бих, острашћена је. То је подјела која тиме има виши набој изазивања нестабилности него неке друге подјеле у друштву. Oтуда потиче наш интерес да се ова подјела превазиђе и зато се залажемо да, ако је то могуће, неким разумним приступом дође до обједињавања корупуса православних вјерника у Црној Гори». «Очито је да Митрополија црногорскоприморска, као аутономан дио, али ипак дио СПЦ, није довољно у сагласју са оним што су државни интереси Црне Горе…. Према томе, ако желимо православну цркву, као католичку, као исламску заједницу, која ће логично бити у хармоничним односима са државним органима, мени се чини да је ова идеја коју смо промовисали у свом програму, као вид подршке вјерницима који су политичке присталице ДПС-а да дају допринос организационој самосталности православне цркве, доста логичан циљ. Држимо да је потребно превазићи подјеле, мислимо да је пожељно ићи ка једној цркви и мислимо да то треба да буде организационо самостална православна црква у Црној Гори, каже, уз напомену да ДПС не можемо директно доприности остварењу тог циља али може дати „снажан импулс.»

«Уз неспоран државни и национални идентитет, треба радити на снажењу културног идентитета да не бисмо зебли над независношћу. Ово морају бити важне компоненте државне политике.... Црна Гора је и даље мета великосрпског државног пројекта због чега сматрам да државни органи требају снажније да раде да духовном утемељењу Црне Горе.» – Мило Ђукановић у емисији РТЦГ, 16. маја 2011.


Из овога изнад се може закључити да подјеле нису добре због чега све оне који се не слажу са интересима НДЦГ, која је иначе грађанска држава, треба довести познанију «стања». Зато што су подјеле лоше, канонску Цркву треба укинути и формирати своју «аутокефалну». (Очигледно је да пројекат посебне ЦПЦ није успио.) Аутокефалност ће, ваљда, добити на следећем конгресу Партије. Онда ће таква аутокефална црква бити у сагласју са интересима независне државе Црне Горе, иначе грађанске државе, у којој осим православних хришћана живе и католици, муслимани и атеисти. Тако ће Партија, која је социјалистичка и грађанска, одређивати шта је црква и како њени свештеници и монаси треба да се понашају. Наравно да онда било какво несагласје са државним интересима грађанске државе неће смјети да постоји. Онда ће, ваљда, и они грађани који су у несагласју са интересима независне државе Црне Горе потпуно престати (ни сада баш не раде много шта да унаприједе свој положај) да брину за своја права и интересе. На крају ће сви да живе дуго и срећно у независној држави Црној Гори.

Вођство Партије је схватило, посебно након значајног раста броја Срба на попису прошлог мјесеца, да културног идентитета у земљама са већинским православним становништвом нема без стварања посебне Цркве. Посебно је Ђукановић препознао да ова: «подјела има виши набој изазивања нестабилности него неке друге подјеле у друштву». Зато ће Партија да нам донесе аутокефалност Цркве, народ ће да се уједини, подјеле да се превазиђу, а и Црква ће да дјелује у складу са државним интересима. Јер, како нам Ђукановић појасни ако желимо православну цркву у хармоничним односима с државом и црногорским државним органима, логичан је циљ самосталност цркве.

Уз стварање посебне цркве независна држава Црна Гора (која је грађанска) треба да ради све како би се поспјешио културни иденитет Црногораца који, иначе не чине већину становништва, а њихов број и проценат константно пада ево 30 година. Очигледно да из овог произилази да национални и културни идентитет осталих грађана, Срба, Бошњака, Албанаца и Хрвата, треба да се поништи и да им се утјера нови, црногорски.

Ваљда би сада требало да је јасно зашто Срби у независној држави Црној Гори не уживају ни минимум људских права. Забога када би Срби могли да буду полицајци, директори школа, болница, осталих јавних установа и јавних предузећа, онда би само постојање независне државе Црне Горе било угрожено. Јер зашто би се иначе човјек изјашњавао као Црногорац ако би своја уставом, законима НДЦГ и међународним повељама загарантована права могао да остварује као Србин.

Када би уз то сви грађани и држављани (како они који деценијама живе у Детроиту или Луксембургу тако и они који су се прије пар година преселили у Пријепоље или Београд) имали иста права, или када би замислите држављанство добили они који већ деценијама живе у НДЦГ али са држављанствима других република бивше Југославије, онда би опасност по опстанак независне државе Црне Горе, а самим тим и власт и слободу Мила Ђукановића била огромна.

Као што се из овог интервјуа може јасно видјети кумровачки ученик није успио да савлада основне лекције политике, слободе, људских права и поштовања другог и другачијег. Да поновим, он предлаже да држава (која је грађанска) утјерује национални и културни идентитет људима који нису Црногорци.

НДЦГ је пропала држава (failed state) јер није у стању да испуни чак ни оно што је прописала својим уставом и законима. НДЦГ није сервис својих грађана, она није настала, нити опстаје као добровољни уговор, већ је резултат конвергенције интереса мафије, црногорских фашиста и међународне заједнице. Она економски опстаје захваљујући огромним (за њене прилике) средствима од трговине наркотицима која се перу у њој а самим тим добар дио улази у званичне новчане токове. Управо због тога што не може да задовољи права и интересе својих грађана те што не може да формира квалитетан културни црногорски образац НДЦГ ће и нестати. Дио Црногораца ће «спас» потражити у хрватском националном и културном корпусу, други, значајно већи ће се вратити својим српским коријенима.